1. Konstatovanje smrti
Ako je osoba preminula kod kuće, pozovite Hitnu pomoć na broj 194 ili izabranog lekara iz doma zdravlja. Lekar mrtvozornik dolazi na adresu, utvrđuje smrt i izdaje potvrdu o smrti – bez nje pogrebno preduzeće ne može da preuzme pokojnika.
Ako je smrt nastupila u bolnici ili domu za stare, potvrdu izdaje ta ustanova, a porodica dobija poziv da dođe po stvari i dokumenta pokojnika.
Kod nasilne, iznenadne ili nerazjašnjene smrti obaveštava se policija (192). Tada se može naložiti obdukcija, pa se sahrana zakazuje tek kad tužilaštvo odobri preuzimanje tela.
2. Pogrebno preduzeće
Pogrebno preduzeće preuzima pokojnika, čuva ga u hladnjači, prevozi i priprema za sahranu. Najčešće ono i prijavljuje smrt matičnoj službi i dogovara termin na groblju, pa porodica ne mora sama da obilazi šaltere.
Pripremite ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu pokojnika, potvrdu o smrti i, ako postoji, dokument o grobnom mestu (ugovor o zakupu ili rešenje o grobnici). Dogovara se sanduk ili urna, odelo, venci, prevoz i umrlice.
Pre potpisivanja tražite pisanu ponudu sa svim stavkama. Cene se razlikuju od grada do grada i od preduzeća do preduzeća, a račun je potreban kasnije za naknadu pogrebnih troškova.
3. Opelo i sahrana
Za pravoslavno opelo dogovara se sveštenik iz parohije kojoj je pokojnik pripadao, a za katoličku ili drugu versku sahranu – sveštenik ili službenik te zajednice. Sahrana može biti i bez verskog obreda.
Sahrana je najranije 24 sata posle smrti, a najčešće drugog ili trećeg dana. Ako se pokojnik prevozi u drugi grad ili iz inostranstva, potrebne su dodatne dozvole koje pribavlja pogrebno preduzeće.
4. Obaveštavanje rodbine i prijatelja
Najpre se obaveštava najuža porodica, pa šira rodbina, komšije, kolege i prijatelji. Umrlice se lepe na ulaz zgrade, kod prodavnice, na drveće i oglasne table u selu – na njima je ime pokojnika, dan i čas sahrane i groblje.
Rodbina u inostranstvu i ljudi koji su se odselili najlakše saznaju preko interneta. Umrlicu ili čitulju možete objaviti na ovom sajtu za nekoliko minuta i podeliti link porukom, na Viberu ili društvenim mrežama.
5. Dokumenta posle sahrane
Izvod iz matične knjige umrlih dobija se u matičnoj službi opštine u kojoj je smrt upisana. Potreban je za banku, penziju, osiguranje i nasleđivanje, pa je dobro uzeti nekoliko primeraka.
Ako je pokojnik bio penzioner, porodica od PIO fonda može tražiti naknadu pogrebnih troškova – uz zahtev se prilaže izvod iz matične knjige umrlih i račun pogrebnog preduzeća. Supružnik i deca mogu podneti i zahtev za porodičnu penziju.
Matična služba posle upisa smrti sastavlja smrtovnicu i šalje je sudu, koji pokreće ostavinski postupak; postupak najčešće vodi javni beležnik, a naslednici dobijaju poziv. Tek posle rešenja o nasleđivanju prenose se računi, stan, vozilo i štednja.
Običaji posle sahrane
Daća
Posle sahrane porodica poziva okupljene na daću – ručak u kući, restoranu ili sali. Na stolu su kuvano žito, hleb i jela koja je pokojnik voleo, a prva čaša se proliva „za dušu".
Pomeni
Pomen se daje četrdesetog dana, posle pola godine i na godišnjicu smrti, a u nekim krajevima i trećeg i devetog dana. Pomen počinje parastosom u crkvi ili na groblju, a završava se okupljanjem porodice. Objavi pomen →
Žalost
Najbliža rodbina nosi crninu – najčešće do četrdesetog dana, a supružnik i do godinu dana. U tom periodu porodica izbegava slavlja i veselja. Danas se ovi običaji poštuju različito i niko ne treba da bude osuđivan zbog toga kako žaluje.
Zadušnice
Četiri puta godišnje, uvek subotom, porodice obilaze grobove svojih pokojnika. Datumi se menjaju svake godine. Datumi zadušnica →
Česta pitanja
Ko izdaje potvrdu o smrti kad neko premine kod kuće?
Lekar mrtvozornik, koga pozivate preko Hitne pomoći (194) ili doma zdravlja. On utvrđuje smrt i izdaje potvrdu potrebnu pogrebnom preduzeću i matičnoj službi.
Koliko posle smrti može da bude sahrana?
Najranije 24 sata posle smrti. Najčešće je drugog ili trećeg dana, a kasnije ako se čeka rodbina iz inostranstva ili je naložena obdukcija.
Ko prijavljuje smrt matičnoj službi?
Kad je smrt nastupila u ustanovi, prijavljuje je ustanova. Kad je nastupila kod kuće, prijavu najčešće podnosi pogrebno preduzeće u ime porodice, uz potvrdu o smrti i ličnu kartu pokojnika.
Koja je razlika između umrlice, čitulje i pomena?
Umrlica obaveštava da je neko preminuo i kada je sahrana. Čitulja je oproštaj – poslednji pozdrav porodice, prijatelja ili kolega. Pomen je sećanje na pokojnika na četrdeseti dan, pola godine ili godišnjicu smrti.
Da li porodica dobija pomoć za troškove sahrane?
Ako je pokojnik bio penzioner, PIO fond isplaćuje naknadu pogrebnih troškova osobi koja ih je platila, na osnovu računa i izvoda iz matične knjige umrlih. Neke opštine imaju i svoju pomoć – proverite u centru za socijalni rad.
Postupak se može razlikovati od opštine do opštine. Tačne rokove i potrebna dokumenta proverite u matičnoj službi, kod pogrebnog preduzeća i u PIO fondu.
Čitulje i umrlice po gradovima
BeogradNovi SadNišKragujevacSuboticaZrenjaninPančevoČačakKraljevoLeskovacSmederevoValjevoŠabacUžiceVranjeZaječarBorVršacSomborKruševac Svi gradovi →
